Grobnica za Borisa Davidoviča

Rate this item
(26 votes)

Autor: Danilo Kiš 

Čita: Miki Manojlović

Vreme trajanja: 4h 15m 

Cena: $14.99

Apple Add to Cart Mp3 Add to Cart 

Ukoliko posedujete download karticu za knjigu "Grobnica za Borisa Davidoviča ", kliknite ovde.

Uputstvo za online kupovinuPosle izvršene uplate sistem će poslati email na adresu koju upotrebljavate za Paypal ili Google checkout. Taj email ce sadržati download link ili linkove na kojima možete preuzeti fajl koji ste izabrali. Fajlovi su ili mp3, što ih čini kompatibilnim sa svim plejerima ili su kompatibilni sa Apple proizvodima što znaci da imaju bookmark funkcionalnost (reprodukcija zvučnog zapisa počinje od mesta na kome je prethodna prekinuta); imaju mogućnost ubrzavanja i usporavanja reprodukcije; i brz skok reprodukcije za 30 sekundi unazad da biste ponovili nešto što je promaklo.

Ovih „sedam poglavlja jedne zajedničke povesti“ kako to i sam autor naznačava u podnaslovu, spada u vrhunske domete srpske i jugoslovenske književnosti. Ta antologijska knjiga o neuništivosti i cikličnosti zla kao i o večnoj ljudskoj potrebi za njim, pored toga što je najzaslužnija za Kišov svetski uspeh, istovremeno mu je donela i različite napade i optužbe kod kuće. Ali, odavno znamo: Nemo propheta in patria. Što se nas tiče, ponosni smo što je upravo Kišova Grobnica za Borisa Davidoviča ujedno i premijerna Reflektorova audio-knjiga. Izuzetno sugestivno čita je legendarni Predrag Miki Manojlović.


Trivia: Uvod za američko izdanje knjige Grobnica za Borisa Davidoviča napisao je Josif Brodski.

 

Preslušajte uzorak (8:30 min)

Audio clip: Adobe Flash Player (version 9 or above) is required to play this audio clip. Download the latest version here. You also need to have JavaScript enabled in your browser.

Preuzmite uzorak

Pogledajte Booktrailer

Režija: Đurđa Tešić
Snimanje i tonska obrada: Željko Markuš
Lektura: Olga Babić
Snimano u studiju Loudworks

 

spacer2


Danilo Kiš


danilo kisIzvod iz knjige rođenih (kratka autobiografija)
Moj je otac ugledao sveta u zapadnoj Mađarskoj a završio je trgovačku akademiju u mestu rođenja izvesnog gospodina Viraga koji će, milošću gospodina Džojsa, postati slavni Leopold Blum (Bloom). Mislim da je izvesna liberalna politika Franje Josipa II kao i želja za integracijom navela moga dedu da svom još maloletnom sinu mađarizuje prezime; mnoge pojedinosti iz porodične hronike ostaće, međutim, zauvek nerazjašnjene: godine 1944, moj otac kao i svi naši rođaci biće odvedeni u Aušvic, odakle se skoro niko od njih neće vratiti.
Među mojim precima s majčine strane nalazi se jedan legendarni crnogorski junak, koji će se opismeniti u svojoj pedesetoj godini i slavi svoga mača dodati slavu pera, kao i jedna amazonka, koja je iz osvete posekla glavu turskom nasilniku. Etnografska retkost koju predstavljam izumreće, dakle, sa mom.
U mojoj četvrtoj godini (1939), u vreme donošenja antijevrejskih zakona u Mađarskoj, roditelji su me krstili u Uspenskoj crkvi u Novom Sadu u pravoslavnu veru, što mi je spaslo život. Do svoje trinaeste godine živeo sam u Mađarskoj, u očevom rodnom kraju, gde smo pobegli 1942, posle novosadskog pokolja. Radio sam kao sluga kod bogatih seljaka, a u školi sam slušao katehizis i katoličku biblijsku egzegezu. "Uznemirujuća različnost", ono što Frojd naziva Heimlichkeit, biće mojim osnovnim književnim i metafizičkim poticajem; u svojoj devetoj godini napisao sam prve pesme, na mađarskom; jedna je govorila o gladi, druga je bila ljubavna pesma par excellence.
Od svoje sam majke nasledio sklonost ka pripovedačkoj mešavini fakata i legende, a od svoga oca patetiku i ironiju. Za moj odnos prema književnosti nije bez značaja činjenica da je moj otac bio pisac međunarodnog reda vožnje: to je čitavo kosmopolitsko i književno nasleđe.
Moja je majka čitala romane do svoje dvadesete godine, kada je shvatila, ne bez žaljenja, da su romani "izmišljotina" i odbacila ih jednom zauvek. Ta njena averzija prema "pustim izmišljotinama" prisutna je latentno i u meni.
Godine 1947. posredstvom Crvenog krsta repatrirani smo na Cetinje, gde je živeo moj ujak, poznati istoričar, biograf i komentator Njegoša. Odmah po dolasku polagao sam ispit za likovnu školu. U ispitnoj komisiji bili su Petar Lubarda i Milo Milunović. Volterova bista koju smo crtali – gipsani odlivak Hudonove portretne statue – ličila mi je na jednu staru Nemicu koju sam poznavao u Novom Sadu; tako sam ga i nacrtao. Ipak sam bio primljen, valjda zbog drugih mojih radova. Trebalo je da sačekam godinu-dve kako bih mogao imati potrebnu gimnazijsku spremu. Za to vreme odlučio sam da ipak završim maturu.
Dve godine sam učio violinu u muzičkoj školi, gde mi je predavao Simonuti stariji, koga smo zvali "Paganini", ne samo zbog izgleda nego i zato jer je obožavao tremola. Upravo kada sam bio stigao do druge pozicije, muzička se škola odselila u Kotor. Tada sam nastavio da sviram bez nota, cigansku muziku i mađarske romanse, a na školskim igrankama tango i ingliš-valcere.
U gimnaziji sam nastavio da pišem pesme i da prevodim mađarske, ruske i francuske pesnike, u prvom redu radi stilske i jezičke vežbe: spremao sam se za pesnika i izučavao književni zanat. Ruski su nam predavali beli oficiri, emigranti iz dvadesetih godina, koji su, zamenjujući odsutne profesore, držali s jednakom spremom predmete kao što su matematika, fizika, hemija, francuski, latinski.
Posle mature upisao sam se na Beogradski univerzitet, gde sam diplomirao kao prvi student na novootvorenoj katedri za Uporednu književnost.
Kao lektor za srpskohrvatski jezik i književnost boravio sam u Strazburu, Bordou i Lilu. Poslednjih godina živim u Parizu, u desetom arondismanu, i ne bolujem od nostalgije; kad se probudim, ponekad ne znam gde sam: čujem kako se našijenci dozivaju, a iz kola parkiranih pod mojim prozorom sa kasetofona trešti harmonika.

 

spacer2


Miki Manojlović


miki manojlovicRođen u Beogradu 5. aprila 1950. u glumačkoj porodici, njegova majka je naša poznata glumica Zorka Manojlović. Nakon što je završio akademiju glumi u beogradskim teatrima. Prva TV uloga mu je u seriji Otpisani snimanoj 1974. godine, takođe ostvaruje zapaženu rolu u kultnoj seriji Grlom u Jagode 1976. godine.
Filmska karijera mu je bogata glavnim ulogama a i u ostvarenjima u kojima je igrao sporedne uloge je ostavljao snažan pečat i karakterističnu crtu svoje glume. Neki od poznatijih domacih filmova u kojima u kojima je glumio su: Crna mačka beli mačor, Rane, Underground, Tuđa Amerika, Mi nismo anđeli, Klopka, Zavet.
Nakon uloge Marka u filmu Emira Kusturice Underground 1995. počinje da snima i u inostranstvu, najčešće u Italiji i Francuskoj. Jedno od najzapaženijih filmskih ostvarenja koje je Mikiju Manojloviću donelo slavu je uloga u italijanskom filmu Mesar.

Joomla SEF URLs by Artio
You are here:   Home

Garantujemo da proizvod koji ste kupili putem ovog sajta odgovara opisu koji je tu dat. U slučaju da proizvod nije u skladu sa opisom, zamenićemo ga proizvodom koji jeste. Poseta ovom sajtu je slobodna i dolazi bez garancije funkcionalnosti i bez odgovorosti za eventualnu štetu nastalu posetom. Proizvodi su samo za ličnu upotrebu.  

Garantujemo da svi lični podaci koje ostavite prilikom posete našem sajtu neće biti davani trećim licima.